Јутро није обећавало када је у питању вријеме, али смо имали среће. Вожња до села Јелићка прошла је у савршеном реду. Чика Дарио нас је дочекао испред фарме „Нана Каас“, провео нас по фарми, објаснио процесе, а на крају и почастио чоколадним козијим млијеком. „Прва станица“ су били јарићи. Тренутно их нема много, али их је опет било сасвим довољно да им дјеца приђу, помазе и поиграју се. Научили су данас чиме се хране и да жута црта представља тањир за храну козама, а преко те црте не смијемо прелазити (здушно су опомињали једни друге, али и васпитачице). Након тога разгледали су јарчеве. Козе су већ биле на испаши када смо дошли. Чика Дарио је објаснио и како се козе музу, како су означене, те да тако тачно знају колико која коза дала млијека. Након тога услиједила је дегустација козијег чоколадног млијека. Е, ту се тражило вишка, и вишка. Чика Дарио нам је рекао да опет можемо доћи на прољеће, па да правимо прави пикник. Наравно, позиве не одбијамо. За срећан пут свако је добио по литру млијека. У повратку смо стали код старе цркве брвнаре у селу Јелићка. Ту смо се само кратко задржали. Ушли смо на „мала“ врата да само разгледамо унутрашњост цркве. Ово са „малим“ вратима је, наравно, њихово питање. Вјероватно да на мања никад нигдје нису ушли.

 Излет се реализовао 25. септембра 2024. године. Другари средњих васпитних група вртића „Радост“ су имале прилику да уживају на излету, и то са васпитачицама: Миланом Бањац, Ђурђицом Плавшић, Милијаном Копања и Звјезданом Станивуковић.