Вртићи Бања Лука

Послушност

Родитељство

Када се требате забринути?

Уколико често преиспитујете своје одлуке према дјетету, уколико се осјећате немоћно или имате осјећај кривице због дјетета, уколико сте забринути за своје дијете… Можда је вријеме да поразговарате с неким.
Свака породица има своју причу, за једног родитеља то што је дијете живље биће пожељна особина коју је дијете наслиједило од супружника, а за неког другог одлика импулсивности и напрасног темперамента бившег супружника. Некада за родитеља који је имао говорне тешкоће само једно неспретно изражавање може бити забрињавајуће, док ће у истој ситуацији за неког другог родитеља то бити веома симпатично. Родитељи се најчешће брину када се сусретну са понашањима која не разумију или на која не могу утицати. Може да се деси да вас погоди раскорак имеђу онога што сте очекивали или жељели од свог ђетета и његових стварних постигнућа.
Ваша родитељска очекивања и упоређивања која бисте можда могли да правите између вашег и комшијског ђетета, или неког ђетета из ваше близине такође може да замути вашу перцепцију ствари. Треба се подсјетити да иако развој прати предвидљиве етапе, свако дијете има свој ритам.Уколико вас понашање ђетета брине треба да попричате о томе са вашим најближим, или са васпитачима из вртићке групе вашег ђетета. Само тако ћете знати да ли су и они исто тако забринути.
У сваком случају ако понашања вашег дјетета ремети његов однос са вама, са његовим вршњацима или ако угрожава његов развој и одушевљење игром, без устручавања, обратите се психологу.
 

Добро процијените доб свог дјетета!

Пречесто родитељи очекују превише од своје дјеце! Очекују од њих да буду разумни, док су они још у доби која је далеко од разума! Дакле, прије него што почнете да тренирате строгоћу, запитајте се које су стварне могућности вашег ђетета у развојном периоду у којем се оно налази. На примјер, тражити од ђетету да „цијени“ неку играчку је често непримјерено. За дијете, није битна цијена играчке или њезин начин рада. Између 4 и 6 година, дијете је увијек у фази откривања и истраживања, дакле природно је да разбије играчку, растави је  или чак да одсијече косу својој лутки.Неопходно је дакле тачно знати оно шта се то може очекивати од ђетета тог узраста, а шта оно још увијек не може да бисмо избјегли стално понављање „не“. Родитељи треба да се прилагоде узрасту своје дјеце.

Усталити навике (и то добре!)

Што је дијете млађе лакше му је уобличити навике. Дакле, треба почети од најмлађе доби: што прије усталите добре навике, касније ће бити мање љутње.Што раније почнете пред вама је мање вике и галаме, те сигурнија породична хармонија. Родитељски напор треба да доведе до устаљивања добрих навика. Навике морају бити јасне и ригорозне. Дијете тачно треба да зна какво се понашање од њега очекује. На примјер: прање руку прије јела, прање зуба прије спавања, доручковање прије гледања цртића… Не смије да буде изузетака (бар не у почетку!), у супротном дијете ће закључити да смије да се понаша другачије. Морате остати одлучни све док навика није усвојена. Имајте такође увијек на уму да навике и ритуали чине породични живот љепшим. Понављајте увијек прије спавања: „Пишкење,  купање, прање зуба, прича, па у кревет!“, то је сигуран пут до спокојне вечери.

Нагласите позитивно понашање, а не негативно!

Ваша дјеца се буне? Не желе да иду на купање и у кревет? Ви тада регујете љутито и ауторитарно. Грешка је реаоговати само у тим тренуцима. Никада не дозволите да ваше дијете мисли да ће привући вашу пажњу само када је непослушно. Напротив, покажите му да реагујете и у добрим тренуцима. Већина родитеља прави грешку и не реагује када је све у реду. Дијете је мирно и игра се са сестром у соби? Не оклијевајте да му то дате до знања: „Волим да те видим тако доброг!“ Сам пере зубе? Реците му нешто типа „Баш се поносим тобом!“ Послије оваквих ваших реакција дијете ће радо поновити похваљене радње.

А када кажете „не“…

Реците „не“ без осјећаја кривице. Да би било ефикасно Ваше „не“ мора имати смисла и мора да намеће границе, праведне границе.
Понекад је ђетету довољан поглед који не одобрава, покрет, или нека тјелесна промијена, па да оно зна да треба престати започету радњу. Дијете „чита“ негодовање у Вашем понашању, а поготово када већ има навику да из вашег покрета или погледа закључи охрабрење, задовољство неком његовом радњом. Лице говори: „Не волим то што радиш и ти то врло добро осјећаш. Треба да престанеш.“ Испуштен звук или глас исто тако могу бити „не“. Сваки родитељи треба да нађе свој начин. Нека Ваше „не“ буде „не“! Цијело ваше тијело треба да каже не!, нису довољне само ријечи. Када кажете „не“ ђетету, јако је битно да Ваше „не“ има смисла и да је праћено чином. Уколико кажете „не“, а Ваше дијете настави, реагујте!, у противном Ваше дијете ће разумијети Ваше „не“ као: „Не слажем се с тим што радиш, али те не могу спријечити да радиш то што радиш.“ Размислите прије него што кажете „не“, најгоре је рећи: „Не, не, не… Добро хајде, али ти је ово посљедни пут!“ Иако је лако попустити, не треба се враћати на донесену одлуку, бар не у почетку!

Покажите саосјећање!

Рећи „не“ дјетету, значи изазвати му фрустрацију. То је нормално! Да бисте му олакшали и помогли у тим тренуцима покажите да саосјећате с њим. Реците му: „Разумијем да ти се не иде на спавање и да би више волио остати са одраслима“ или „Знам да ти се једе чоколада, али касно је, дакле не може.“ Дјетету је лакше разумијети „не“ онда када се оно осијећа схваћеним и саслушаним.

 

Јасна Драгишић, дипломирани психолог(вртић „Марија Мажар“, 051/464 155)

  • Архиве

  • август 2018.
    П У С Ч П С Н
    « јун    
     12345
    6789101112
    13141516171819
    20212223242526
    2728293031  
  • Град Бања Лука
    Јавна установа
    Центар за предшколско
    васпитање и образовање
    Бања Лука

    Улица Јована Дучића бр.3
    Бања Лука
    Тел. +387 51 490 532
    Тел. факс: +387 51 214 754
    e-пошта: vrtici1@blic.net