Вртићи Бања Лука

Историјат Центра

Шездесет година постојања бањoлучких вртића

Организована брига и васпитно-образовни рад с дјецом предшколског узраста протезао се још од НОБ-а и првих посљератних година. Њим су углавном била обухваћена дјеца погинулих бораца.

14. априла 1946. године, отворена  је предшколска установа само за дјецу радника Фабрике дувана Бањалука. Обданиште је имало зграду за боравак дјеце, кухињу, купатило и двориште. У њему је било смјештено 30 малишана, а запослене су биле по једна наставница, кухарица и спремачица.

Градски народни одбор града донио је одлуку о оснивању прве предшколске установе која је доступна дјеци свих грађана Бањалуке у децембру 1948. године

Као почетак институционализованог  рада са дјецом предшколског узраста града Бањалуке у многим изворима узима се 1. фебруар 1949. године. Тада је званично почела са радом прва таква установа под називом – „Дјечији вртић и јаслице“. Први дјечији вртић био је смјештен у једној стамбеној згради у улици Васе Пелагићa из које је ускоро премјештен. Иако је вртић основан с намјером да обухвати и дјецу јасличког узраста, тек средином 1951. године је почела са радом прва таква група од 20 малишана (ГНО Бањалука, 1951). Од оснивања „Дјечијег вртића и јаслица“ па до 1955. године кроз ову установу прошло је 442 дјетета узраста од 6 недјеља до 7 година старости. То су углавном била дјеца запослених мајки и социјално угрожена дјеца (ГНО Бањалука, 1955). Због великог интересовања грађана, у Бањалуци су отворена још два вртића  1957. и 1961. године.

До седамдесетих година број предшколских установа и уписане дјеце се незнатно повећавао. У октобру 1969. године, када је Бањалуку задесио катастрофални земљотрес, у свим установама за предшколско васпитање и образовање у Бањалуци било је 25 запослених у осам васпитних група са око 250 дјеце смјештене у 5 објеката.

Вртићи „Наша дјеца“, „Касим Хаџић“ (данас „Јежева кућица“) и „Мина Делић“ (данас „Бубамара“) до 1973-е године дјеловали су као самостални вртићи са проширеним капацитетима  помоћних одјељења у другим објектима. Тек одлуком о интеграцији, коју су донијели радници бивших самосталних вртића на зборовима радника 27. 12. 1973. године, они се уједињују.

Од 1. јануара 1974. године званично почиње са радом Центар за предшколско васпитање и образовање Бањалука. Тада је у вртиће било уписано 850 дјеце у 25 васпитних група.. Центар је имао 75 запослених радника од којих 51-ог васпитача и медицинског радника. Од тог времена до данас Центар је постао модерна васпитно-образовна установа, некада по броју својих објеката и дјеце на трећем мјесту у БиХ, а данас на првом мјесту у РС. Од 1974. године до данас Центром је руководило 10 директора и 2 вршиоца дужности директора: Варунек Вука (као в.д. директора), Жаре Живковић, Владимир Славнић, Славко Бзик, Нада Ајдер (као в.д. директора), Душанка Вукелић, Никола Гојковић, Јово Совиљ, Милорад Вуковић, Стево Топић, Драго Драгић и Наташа Радуловић.

До 1979. године Центар за предшколско васпитање и образовање имао је 17 објеката са око 2 460 дјеце која су похађала вртић цјелодневно или у забавишним групама. Иако су стандарди за бројност дјеце у групама били као и данашњи, групе су углавном имале од 35 до 40 дјеце.

Крајем осамдесетих година наступа златно доба бањалучког Центра. Број дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем у Бањалуци био је 3600. То је највећи обухват дјеце у историји града који од посљератних година ни до данас није достигнут. Дјеца су била смјештена у 22 објекта. Неки од постојећих објеката радили су са већим просторним капацитетом него данас („Колибри“, „Јежева кућица“), а групе су по бројности премашивале данашње за чак и до 15 дјеце.

Центар је имао и своје одмаралиште у Подстранама, у Републици Хрватској, које му је у току рата одузето.

Због тешких ратних услова, многа дјеца су исписана из вртића, те су са смањеним капацитетом радили само одређени објекти: „Наша дјеца“, „Плави чуперак“, „Невен“, „Бамби“, „Лана“, „Сунце“, „Јежева кућица“, „Радост“ и „Пчелица“. У најтежем ратном периоду свега 450 малишана је похађало вртић. Неки васпитачи су радили у групама с дјецом, док су други били распоређени у три смјене дежурстава и рада са избјеглицама које су биле смјештене у неким вртићким објектима.

Одлуком о организовању и оснивању из 1999. године, Центар за предшколско васпитање и образовање у Бањалуци, стиче статус јавне установе и мијења назив у ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање Бањалука.

С обзиром на велики број, вртићи у Бањалуци су прије рата били груписани у радне јединице, а годину дана након рата у четири пункта. Данас ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање функционише на принципу јединствене мреже 19 објеката на различитим локалитетима града.

ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање  Бањалука има 19 објеката и око 2000 дјеце  (Програм рада Центра, 2008) што је 20% укупног броја предшколске дјеце нашег града. На упис чека још 1300 малишана. Дјеца су у радној 2008/2009-ој години била распоређена у 80 васпитно-образовних група и то 18 јасличких , 45 вртићких група,  4 забавишта, 4 групе дјеце са умјереном, тежом  и тешком менталном ретардацијом, те са комбинованим сметњама  и 9 група продуженог боравка. У ову  радну години кренули смо са 78 група: 49 вртићких, 18 јасличких и 7 забавишних, те 4 групе које обухватају дјецу са тежим сметњама

Данас је број дјеце у групама бањалучких вртића  у складу са Одлуком оснивача о повећаном броју дјеце у групама донешеном на основу члана 31. става 9 Закона о предшколском васпитању и образовању (Службени гласник РС бр. 119/08) и члана 69. Статута Града Бањалука (Сл. гласник Града Бањалука бр. 25/05 и 30/07) (Одлука оснивача о повећаном броју дјеце, 2008). Наиме, због великог број дјеце која  чекају на упис у бањалучке вртиће, већина група у Центру ради са повећаним капацитетом у односу на норме прописане законом за 20% што је у складу са Одлуком.

У Центру је запослено 260 радника, од којих један директор и 3 његова помоћника, 10 стручних сарадника (педагози, психолози, дефектолог, професор страног језика, музике), 113 васпитача, 44 медицинска радника, 13 административних, правних и финансијских службеника, 20 радника за припремање хране и 6 за њено сервирање, те 34 спремача и 14 радника за обављање техничких послова (Програм рада Центра, 2008). За потребе Центра раде двије главне кухиње у вртићима „Марија Мажар“ и „Плави чуперак“, из којих се дистрибуира храна у остале објекте.

Директор Центра је госпођа Наташа Радуловић. Са директорицом је Центар доживио велики напредак на свим пољима (васпитно-образовни рад, стручно усавршавање васпитно-образовних радника, бројност дјеце у Центру, материјални услови рада, економски статус запослених). Госпођа Радуловић је у Бару у јуну 2008. године потписала Споразум о међународној сарадњи испред Удружења предшколских установа РС са Савезом удружења васпитача Србије, Удружења васпитача Црне Горе и Удруге одгајатеља дјечијих вртића Загреба и та сарадња се успјешно реализује.

Васпитно-образовни радници више пута годишње презентују пројекте у земљи и окружењу засноване на квалитетној васпитној пракси, те заједно са малишанима представљају наш град путем дјечијег драмског, фолклорног и ликовног стваралаштва на смотрама предшколаца у иностранству.

Између Центра за предшколско васпитање и образовање у Бањалуци и предшколских центара градова Шабац, Сомбор, Цетиње и Бјељина, потписан је договор о организовању и учешћу у Колонији дјечијег пријатељства која се реализује сваке године у другом граду. Ова манифестација је одржана у Бањалуци 2009. године.

Основна дјелатност Центра омогућава остваривање општег циља система предшколског васпитања и образовања базираног на хуманистичким поставкама.  Полазишта програмирања васпитно-образовног рада заснивају се на стварању подстицајног социјалног и материјалног окружења и  повољне социјално-емоционалне климе битне за дјечији развој у складу са Програмом предшколског васпитања и образовања РС. У нашој установи, васпитно-образовни радници, свјесни значаја раног учења за цјелокупан каснији развој и постигнуће личности, путем разноврсних садржаја и активности које се свакодневно одвијају у вртићу, подстичу физички, социјални, емоционални, интелектуални развој те развој говора, комуникације и стваралаштва дјеце.

У Центру је 18 група дјеце старијег узраста обухваћено краћим интересним програмом учења страног језика. Квалификовани инструктор плесног клуба „Болеро“ реализују плесно-ритмички програм, а дипломирани општи музички педагог води хор и музичке активности. Плесно-ритмички програм реализује се у 16 група, а музички програм у 28 група (старије и мјешовите групе).

Продужени боравак уведен је у радној 2003/04-ој години. Разлог увођења овог програма био је полазак шестогодишњака у школу и потребе родитеља за смјештајем, бригом и васпитно-образовним радом са дјецом тог узраста. Због великог интересовања родитеља, програм се одржао до 2008/09. године. Од радне 2009/2010. године нећемо организовати ове групе јер је Закон о предшколском васпитању и образовању дао приоритет смјештају дјеце предшколског узраста за које такође немамо довољног просторног капацитета.

Од 2000. године, у сарадњи са Дјечијим јавним фондом и ЈУ Центром за социјални рад Бањалука, ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање Бањалука почео је реализацију играоничког програма у функцији припреме дјеце за полазак у школу која нису обухваћена примарним програма Центра. Дао је добре резултате у социјално-емоционалном развоју с нагласком на осамостаљивање дјеце. Центар за предшколско васпитање и образовање, као и неколико година раније, слиједећи добре резултате васпитне праксе претходних година, самостално је организовао играонички програм. Тако је протекле 2008/2009. године организовано  15 група  са, у просјеку,  25 дјеце.  Настојаћемо га организовати и у наредним годинама.

Полазећи од Конвенције о правима дјетета, у примарном програму рада Центра, тј. у редовним вртићким, јасличким и забавишним групама, интегрисано је у радној  2008/2009-ој години 30 дјеце са потешкоћама у развоју (тешкоће у развоју говора, дисхармоничан развој, тешкоће у развоју слуха, елементи аутизма, Даунов синдром, хиперкинетички синдром, епилепсија, хидроцефалус, комбиноване сметње).

Од 2001. године ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање издаје часопис „Зврк“ намјењен предшколској дјеци, њиховим родитељима и васпитачима.  Наш часопис садржи интересантне, актуелне и пригодне садржаје васпитно-образовног, информативног и забавног карактера.

За протеклих шездесет година кроз бањалучке вртиће прошло је око 20.000 дјеце распоређене у 22 објекта. Данас имамо 19 објеката који изгледају овако:

Наши вртићи:

1.  Први бањалучки дјечији вртић звао се „Дјечији вртић и јаслице“. Основан је 1949. године. Био је смјештен у улици Васе Пелагића у једној стамбеној згради. Након кратког времена, 1953. године, установа се сели у Џинића кућу (Бањалучке новине број 20, 1954), а 1955. године у улицу Марије Бурсаћ. Вртић мијења назив у „Наша дјеца“ 1956. године када се сели у улицу Владимира Назора (данашњу улицу Саве Мркаља) у пет монтажних зграда. У једном од објеката била је  смјештена управа, а у остала четири васпитачи и дјеца. У два одјељења смјештена су дјеца од три до седам година. Дјеца до годину дана, као и дјеца узраста од једне до три године смјештена су у посебна одјељења (Крајишке новине, 1957). За потребе вртића, на мјесту гдје су прије биле бараке (монтажни објекти) изграђена је нова зграда 1971. године. У овој згради предшкоска установа ради и данас. Вртићу је име промијењено у „Мара Митров“, да би му у ратној 1994-ој години поново враћен назив „Наша дјеца“. Радио је и у најтежим ратним годинама са не мање од стотину дјеце.  И данас је објекат највећег капацитета у Бањалуци. У радној 2008/2009-ој години имао је шест вртићких, двије јасличке, једну забавишну групу те двије групе продуженог боравка са 288 дјеце. Поред соба за јасличке и вртићке групе, овај вртић има двориште, кухињу и трпезарију.

2. Вртић, првобитно отворен при Фабрици дувана, пресељава се у просторије РКУД-а „Касим Хаџић“ 1957. и носи тај назив све до ратних година. Имао је јасличку и три вртићке групе смјештене у два објекта са заједничким двориштем. 1992. године један објекат  уступљен је на кориштење „Дуги“. Од 1992. године па све до данас овај вртић ради са преполовљеним капацитетом, са  двије групе – јасличком и мјешовитом. 1994. године промјењен му је назив у„Јежева кућица“.  Налази се у улици Краља Петра I Карађорђевића број 88.

3. Вртић „Мина Делић“, данашњи вртић „Бубамара“, налази у улици Браће Југовића. Почео је да ради 1961. године са капацитетом за шест вртићких (јасличких) група. У рату, априла 1992. године, с обзиром на недовољан број дјеце, вртић престаје са радом. Објекат је уступљен  фабрици тјестенине „Унис-адрија“. Вртић је реновиран  и поново почиње да ради 2003. године под новим именом „Бубамара“. Двориште, собе, холови, фискултурна сала и кухиња опремила је фирма „Регоч“ са најсавременијом опремом, дидактичким играчкама и реквизитима. Данас у њему бораве дјеца распоређена у двије јасличке и четири вртићке групе.

4. Године 1963. отворен је дјечији вртић у монтажној кући (бивша „Генералова вила“ у улици Јована Дучића 3). Имао је двије вртићке групе. Пословао је као помоћно одјељење вртића „Наша дјеца“. У току рата овај вртић је затворен, а објекат је предат  на кориштење Министарству за избјегла и расељена лица.. ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање Бањалука поново је преузео објекат 2008. године, адаптирао га је за потребе управе, рачуноводствене и административне службе.

5. У солитеру на Булевару су 1968. године отворене двије вртићке групе које су биле проширење капацитета вртића „Наша дјеце“. Овај вртић затворен је у рату, 1992. године. У његове просторије смјештене су избјеглице, а касније је враћен војном стамбеном фонду.

6. Вртић „Лутвија Л. Смајлагић“ изграђен је 1972. године донацијом Каритаса као вид помоћи граду порушеном у земљотресу. Капацитет објекта са великим холовима, трпезаријом и двориштем омогућавао је пријем 6 група дјеце предшколског узраста. У рату је овај вртић радио са смањеним капацитетом. 1994. године дјечији вртић је промијенио назив у „Радост“. Налази се у улици Краља Николе 32. Објекат је преструктуисан и данас  има 8 васпитних група (6 вртићких, једна јасличка и једна забавишна група).

7.  Вртић „Боса Ступар“ отворен је 1973. године у улици Живојина Мишића у насељу Борик. Намјенски је грађен те је имао опремљено двориште, трпезарију, кухињу,  холове и 6 вртићких соба. У току рата није затваран премда је радио са много мањим капацитетом. 1994. године почиње радити под називом „Плави чуперек“. У просторијама овог вртића се данас, поред вртићких група и главне кухиње, налази и највећи број канцеларија стручне педагошко-психолошке службе. У вртићу бораве дјеца у 8 група (6 вртићких и двије забавишне).

8.  Дјечији вртић у Буџаку (данашње Лазарево) „Гина Гарић“ отворен је 1974. године. Састојао се од  6 пространих соба, праонице рубља, кухиње, холова, изолационе собе, наткривених тераса и уређеног дворишта. У току рата дио овог објекта био је уступљен избјеглицама, а вртић је радио читав ратни период са смањеним капацитетом. 1994. године назив овог вртића промијењен је у„Колибри“ под којим и данас ради у улици Петра Пеције бб. У току су радови адаптације и доградње овог објекта. Новоизграђени дио вртића садржиће  седам вртићких соба са спаваоницама и трпезаријама за сваку групу, дворанама и холовима по савременим европским стандардима. Очекује се да ће нови дио објекта почети са радом 2010. године. Данас у њему бораве дјеца у 4 вртићке, једној јасличкој и једној забавишној групи)

9.  Дјечији вртић „Марија Мажар“ основан је 1975. године. Намјенски изграђен објекат имао је 6 пространих соба, кухињу, хол, двориште и вешерај. У току рата вртић је престао са радом, а просторије су предате на кориштење избјеглицама, МУП-у, а након тога су враћене ЈУ Центру. Реновиран и адаптиран објекат поново је почео са радом 2006. године.  Данас су у њему смјештене 4 групе дјеце са умјереном, тежом и тешком менталном ретардацијом и дјеца са комбинованим сметњама, те 2 редовне групе (јасличка и мјешовита). Двориште и унутрашњост објекта, фискултурна сала, соба за одмор и опуштање, собе за боравак дјеце, холови, посебно прилагођена купатила  те канцеларије стручних сарадника, опремила је фирма „Регоч“ по високим европским стандардима са дидактичким играчкама, реквизитима, училима и помагалима. Тим који ради са дјецом ометеном у развоју састоји се од: дефектолога, логопеда, психолога, физиотерапеута, доктора специјалисте физикалне медицине и рехабилитације, васпитача, медицинског особља и доктора педијатра.

10. У ламели „Е“ , због великих потреба бањалучког насеља Борик, отворене су двије вртићке групе 1975. године. У току рата, 1992. године овај вртић је, као и многи други, затворен. Просторије су повјерене на коришћење избјеглицама. Касније су се у ове просторије уселили стамбено угрожени радници Центра.

11.  Годину дана након отварања вртићких група у ламели „Е“, 1976. године, по истом принципу отворене су и двије вртићке групе у ламели „Ф“. Данас је то вртић „Пинокио“. Овај вртић такође није радио током рата. Простор је у току рата био издат. Данас у њему бораве дјеца у двије групе – јасличкој и мјешовитој.

12.  Вртић у бањалучком насељу Нова варош у Равногорској улици, званично је почео са радом 1978. године. Објекат је намјенски грађен, са 4 собе за боравак дјеце, великим холом, кухињом и пространим двориштем. Није престајао са радом у ратним годинама. 1994. године добио је назив „Бамби“. Данас се у њемуодвија рад у пет група (у четири вртићке и једној забавишној групи).

13.  У насељу Анте Јакић (данашње насеље Симе Матавуља) 1978-e године почео је са радом дјечији вртић „Анте Јакић“ у саставу радне јединице „Мина Делић“. Вртић је смјештен у стамбеној згради и у њему су боравила дјеца јасличког узраста у двије групе. У ратним годинама овај вртић је добио назив „Сунце“.Данас у њему имамо двије групе – јасличку и мјешовиту.

14. Те исте 1978. године отворен је дјечији вртић „Лауш“ у истоименом бањалучком насељу у данашњој Карађорђевој улици. Радио је у ратним условима. Данас се он зове вртић „Срећно дјетињство“, а назив је добио у рату. У њему, у двјема групама, бораве дјеца јасличког и вртићког узраста.

15.  У насељу Борик, у ламели „Х“, 1978. године, отворене су двије вртићке групе. Овај вртић затворен је током рата, а у његове просторије су усељене избјеглице. Тек 2005. године вртић је поново почео са радом под именом „Лептирић“. У њему су боравила дјеца са умјереном, тежом и тешком менталном ретардацијом и дјеца са комбинованим сметњама. Годину дана касније, када је поново отворен вртић „Марија Мажар“, намјенски опремљен и уређен за потребе ове дјеце, она су прешла у те просторије. У дјечији вртић „Лептирић“ примљена су дјеца у редовне групе – једну јасличку и једну мјешовиту.

16.  Дјечији вртић са двије групе – КЦ-3, отворен је у истоименој стамбеној згради 1979. године у улици Симе Шолаје. У току рата је радио и добио је назив„Пчелица“. Данас је то вртић са јасличком и мјешовитом групом.

17. У насељу Мејдан, данашње Обилићево, 1979. године, отворен је дјечији вртић  „Мејдан“. Зграда је намјенски прављена, са предвиђеним капацитетом за пријем 180 дјеце са великим двориштем и наткривеним терасама. Радио је у ратним условима када му је промјењен назив у „Невен“. До 2008. године у неким просторијама објекта била је смјештена управа. Одређене просторије су дограђиване и преуређиване, тако да је „Невен“  данас други по величини дјечији вртић у Бањалуци, са двије јасличке,  шест вртићких и једном забавишном групом. Данас је у овом вртићу смјештено 240 дјеце.

18. Дјечији вртић „Старчевица“ почео је са радом 1981. године у истоименом насељу у улици Симе Миљуша. Објекат је смјештен у стамбеној згради. Поред просторија за двије групе – јасличку и мјешовиту вртићку групу, кухиње и хола, овај вртић користи и ограђено двориште. Радио је у току рата, када му је назив промјењен у дјечији вртић „Први кораци“. Данас он својим капацитетом ни изблиза не задовољава потребе дјеце из овог насеља.

19.  Дјечији вртић „Центар 1“ почео је са радом 1983. године у улици Симе Шолаје, у згради гдје се некада налазила  школа „Петар Кочић“ која је срушена у земљотресу 1969. године. Имао је осам вртићких група и двориште. У току рата, с обзиром да се зграда налазила на црквеном земљишту, просторије су уступљене Колу српских сестара. Послије рата објекат је прешао у власништво православне цркве. Данас се ту налази вјерски вртић „Анђелак“.

20. Дјечији вртић у насељу Петра Прерадовића почео је са радом 1982. године. Једна јасличка и једна мјешовита вртићка група дјеце смјештене су у просторијама зграде у  улици Гарсије Лорке. У току рата ове просторије су уступљене на коришћење избјеглицама. Након рата вртић почиње са радом под називом  „Тијана“.

21. Дјечији вртић „Врбања“ смјештен је у монтажном објекту у истоименом насељу и отворен је 1983. године. Имао је три групе дјеце предшколског узраста, али је након непуне године дана затворен због недостатка пријављене дјеце. У току рата, зграда овог вртића је девастирана.

22. Дјечији вртић „Наташа“ смјештен је у монтажном објекту у насељу Борик и отворен је 1984. године. Има три групе дјеце предшколског узраста и веома велико двориште, које је послије рата, опремљено справама за игру а вртић употпуности саниран.

23. Дјечији вртић у улици Карла Ројца у бањалучком насељу Росуље, почео је са радом 1986. године. Јасличка и мјешовита вртићка група смјештене су у приземљу стамбене зграде. 1994. године овај вртић је добио име „Лана“ и радио је током читавог ратног периода.

24. Дјечији вртић „Дора“ смјештен у школи „Свети Сава“ у насељу Лауш,отворен 2011 године. Простор употпуности адаптиран и опремљен са најсавремениом опремом за нове предшколце.

25. Дјечији вртић „Луна“ смјештен у стаменој згради, Крфска 74, а почео са радом 2011.године. У вртић је смјештено 50 малишана у двије васпитне групе. Мјешовита јасличка и мјешовита вртићка. Опремљен употпуности новом опремом, играчкама и двориште ограђно и уређено за боравк дјеце.

26. Дјечији вртић „Цврчак“ , смјештен у стамбеној згради, Крфска 84. Почео са радом 2015 године. У вртић смјештено 50 малишана у двије васпитнае групе. Опремљен употпуности новом опремом .

27. Дјечији вртић „Срна“ смјештен у бившем ресторану Огњиште чије простор употпности преуређен и опремњен са новом опремом за наше малишане. Почео са радом 2015.године. Смештено 50 малишна.

  • Архиве

  • октобар 2017.
    П У С Ч П С Н
    « сеп    
     1
    2345678
    9101112131415
    16171819202122
    23242526272829
    3031  
  • Град Бања Лука
    Јавна установа
    Центар за предшколско
    васпитање и образовање
    Бања Лука

    Улица Јована Дучића бр.3
    Бања Лука
    Тел. +387 51 490 532
    Тел. факс: +387 51 214 754
    e-пошта: vrtici1@blic.net