Вртићи Бања Лука

Активно слушање

Мама, тата да ли ме чујете?

Неријетко родитељи остављају своју дјецу уплакану пред вратима вртића. Са невјерицом и чуђењем питају се шта је било са њиховим малишаном који се  све до скоро са осмијехом опраштао и радосно улазио у вртић. Ни сами не знају о чему се ради  и не наслућују да се све може ријешити разговором или прецизније пажљивим ослушкивањем дјетета.

У свакодневници препуној обавеза тешко проналазимо вријеме које ћемо провести са својом дјецом. Када нађемо погодне тренутке тада му читамо приче, причамо о свом дјетињству, о томе како смо провели дан или поучне занимљивости из свакодневног  живота. Не стигнемо се занимати о томе да ли и шта нама поручују и желе да кажу наша дјеца.

Када разговарамо са васпитачицама у вртићу интересује нас да ли је дијете било послушно, да ли је јело, играло се. Иста питања постављамо и свом дјетету. Највећи  значај придајемо питањима  да ли му је било лијепо у вртићу, да ли се дружило са осталом дјецом, најчешће и не сачекамо одговор дјетета или не развијамо дијалог послије кратког одговора.

Бити добар саговорник не значи само причати, дијелити савјете, пружати подршку већ и подстицати саговорника да учествује у разговору, као и бити добар слушалац. Код дјеце је нарочито важна активна улога одраслог у вођењу разговора, али и у прављењу станки и стварању простора да и дијете каже нешто о својим мислима и осјећањима. Морамо показати активно интересовање за дијете, за све оно што оно има да нам каже, његове идеје, приједлоге, размишљања.

Дијете не артикулише своје мисли и осјећања. Оно само доживљава, све док проживљено није пренасено на свјесну разину. Оно што проживљава тешко може да разумије и препозна, још теже да изрази говором. Зато им морамо дати прилику да се исакажу, створити простор у коме слободно могу да евоцирају своје доживљаје и проживљена искуства. Мисли, идеје и осјећаји постану смислени и приступачни тек када се проведу кроз вербални систем. Ако дјете нема прилику да разговара, ако само ћути и слуша одрасле, не може доћи до изражаја његова спремност да оно што осјећа и доживљава пренесе ријечима.

Тада је важна улога одраслог, он води дијете кроз сложени лавиринт осјећања и свега проживљеног. Постављањем питања интересује се за дјечије виђење свакодневнице и његовог погледа на свијет који га окружује.  Активира и подстиче дијете да мобилише своје способности, развија и обликује своје мисли, идеје и осјећања и у  тако преформулисаном и изграђеном облику покушава да их изрази ријечима.

Активно слушање се сматра најпоузданијим методом изградње успјешне комуникације са дјецом. Оно је усмјерено  на давање подршке дјетету. Исказивањем повјерења у дјечије способности  охрабрујемо  дијете да самостално изнађе рјешење односно да превазиђе проблем. Родитељи не дијеле савјете већ  храбре дијете да настави са разговором. Приликом разговора развијају емпатичан однос и користе подстицајна питања која отварају комуникацију и мотивишу дијете да изрази своје мисли и осјећања.

Када дијете остварује комуникацију са одраслима чини то да би изразило одређене потребе, пренијело мисли или осјећања. Оно то изражава било вербално  или невербално. Од спремности родитеља да саслуша и разумије дијете зависи квалитет комуникације. Она је успјешна када родитељ сву своју пажњу усмјери на дијете у тренутку дјечије потребе, те одговорно и посвећено освјешћава дјечију поруку.Да би то постигли родитељи морају бити истински заинтересовани за то шта дијете осјећа, мисли или жели, односно шта порука значи, али и активни у провјеравању свога разумијевања прије него што одговоре на поруку. Ако родитељ слуша дијете истински, с пажњом и разумијевањем  онога што је оно жељело рећи, отвара се нови пут повјерења као охрабрење и емотивна подршка дјетету да је у потпуности схваћено. Ови заједнички тренуци су добар темељ за стварање трајног повјерења између родитеља и дјетета.

Разумијевајући дјечије осјећаје дајемо дјетету прилику да их препознаје и прихвати  те да они постану покретачи каснијег стваралачког и продуктивног мишљења и дјеловања. Тако се дијете од свог најранијег узраста учи да прихвати себе са свим својим осјећањима било позитивним или негативним. Овакви разговори  постају добар темељ каснијих унутрашњих промишљања и образац за изналажење конструктивних рјешења током одрастања. Веома је важно да родитељ одреагује на прави начин на и најмањи подстицај дјетета.Пажљиво бираним ријечима и питањима даје дјетету прилику да проникне у своја осјећања и мисли, као и да их искаже на себи својствен начин. Само тако остварена комуникација је одговорна комуникација и усмјерена на добробит дјетета.

 

Као илустрацију овом тексту преносим  пјесму која је својом тематиком блиско повезана са наведеним садржајима:

САСЛУШАЈ МЕ

Када те замолим да ма саслушаш,

А ти ми почнеш давати савјете

Ниси урадила оно што сам те замолила.

Када те замолим да ме саслушаш,

А ти ми почнеш говорити

Зашто се не требам тако осјећати

Ти газиш моје осјећаје.

Када те замолим да ме саслушаш,

А ти осјећаш да нешто треба да урадиш

Да би ријешила мој проблем

Издала си ме

Ма колико чудно то може изгледати.

Слушај ме! Све што тражим од тебе

Је да ме саслушаш

Не да причаш или радиш

Једноставно ме слушај.

И могу то урадити сама: Нисам беспомоћна

Можда обесхрабрена и несигурна,

Али не беспомоћна.

Када урадиш нешто за мене

Нешто што могу и требам урадити сама

Ти појачаваш мој страх и беспомоћност.

Молим те једноставно ме саслушај

Ако желиш да причаш, причекај тренутак

На свој ред и ја ћу саслушати тебе.

Пјесма је преузета  из књиге: Комуникација са дјецом аутора Бони Милер.

 

Санела Војиновић, психолог

  • Архиве

  • август 2018.
    П У С Ч П С Н
    « јун    
     12345
    6789101112
    13141516171819
    20212223242526
    2728293031  
  • Град Бања Лука
    Јавна установа
    Центар за предшколско
    васпитање и образовање
    Бања Лука

    Улица Јована Дучића бр.3
    Бања Лука
    Тел. +387 51 490 532
    Тел. факс: +387 51 214 754
    e-пошта: vrtici1@blic.net